Gotovo da nema ljudskog bića koje nije iskusilo brigu. Sastavni deo spektra naših osećanja jeste osećanje zabrinutosti, strepnje da bi se nešto moglo desiti i pokvariti nam naše planove, ili nas na određeni način ugroziti.
Brinemo da li smo se dobro pripremili za ispit, da li ćemo imati dovoljno novca, da li će nam na dan venčanja padati kiša, hoćemo li do kraja godine naći partnera, pa kada ga nađemo da li ćemo ga zadržati…Suviše briga za jedno malo čovečije srce.
U nekom trenutku ove brige počinju da nas preplavljuju i imaju tendenciju da se šire na različite oblasti, pa postaju nešto što je stalno prisutno, kao pozadinski glas u našoj glavi, koji ne možemo da ućutkamo ni u jednoj situaciji.
Kada brige postaju preplavljujuće, stalno prisutne, ometaju naše funkcionisanje onda je vreme da reagujemo i da našu brigu stavimo pod kontrolu i usmerimo se na ostale segmente našeg života.
Pre početka briga i panike oko briga korisno je znati sledeće činjenice:
- 40 % naših briga se nikada ne dese, tako da u suštini gubimo vreme brinući se
- 30% od onoga oko čega brinete se već dogodilo – naučite da prihvatite realnost, sebe i druge
- 4 % naših briga su zaista one na koje možemo da utičemo
- 8 % svih naših briga se zaista i ostvari
Imajte na umu ovo pre nego krenete u obračun sa vašim brigama.
Šta održava naše brige
Pored različitih faktora koji održavaju naše brige, postoje i različiti stavovi i uverenja koja gajimo o istima, a to su na primer:
”Briga sprečava loše stvari”
”Pomaže mi da se fokusiram”
”Briga mi pomaže da se pripremim za najgore”
”Pomaže mi da izbegnem loše stvari’‘, i slično.
Usled toga, krenemo da potiskujemo naše brige (”Ne smeš misliti”, ”Ako nastavim da brinem doživeću nervni slom”, ”Razboleću se’‘ i td.) ili da zamagljujemo realnost (‘‘Samo misli pozitivno i sve će biti dobro”). Iako protiv pozitivnog mišljenja, nemam ništa protiv, stalno ponavljanje ”Misli dobro”, udaljava nas od realnosti i suštinski je samo analgetik za naš problem. Takođe, potiskivanje bilo koje misli, dovodi do toga da ona samo jača.
Kako se boriti protiv briga
Ključna stvar u brinjenju jeste ne procenjivati misli koje se jave, već naučiti da ih pustite i u skladu sa tim odložite. U ovom YouTube videu objasnila sam ovu jednostavnu i kratku tehniku.
Druga tehnika svodi se na to da procenite da li postoji objektivna i realna šansa da se vaša briga obistini. Ukoliko se vaša briga neće ostvariti, verovatno se neće ostvariti, ili se neće ostvariti uskoro, onda je to briga koja spada u nešto što smo izmaštali da se može desiti u nekoj potencijalnoj realnosti i takve brige i najbolje rešenje je da odustanemo od njih. Možemo da ih zapišemo na papir i ubacimo u neku kutijicu i da na kraju otpustimo.
Sledeće pitanje koje možete postaviti sebi jeste da li je briga u kategoriji vaših moći ili ne. Zapamtite, bavimo se samo brigama koje imaju uskoro veliku šansu da se obistine i u vašoj su moći. Za njih pravite plan rešavanja i primenjujete ga kada se to desi, dakle ne bavimo se svakodnevno njime.
Ovo su neke kratke smernice kako možete dati sebi prvu pomoć kada osetitte da ste preplavljeni brigama. Ukoliko se osećate da imate još dosta uverenja i želeli biste da prodiskutujete ili da vam treba stručno vođstvo kroz životni lavirint, slobodno mi se obratite.
O Autoru
Andjelija Simic
Psihoterapeutkinja Anđdjelija Simic, masterirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno Emotivno Bihejvioralne Terapije, na Albert Ellis Institute (New York). Završila je kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders, pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke Psihološke Asocijacije). Učesnik je brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja Konstruktivista Srbije. Iskustvo je sticala volontirajući u Dečijem Selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, te kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj je edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Andjelijine psihološke savjete možete čitati na njenom blogu www.andjelijasimic.com. Njen pishološki podcast možete slušati na Soundcloud. Za sva pitanja i upite za savjetovanje uživo i online (putem Skype-a) možete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com ili na web stranici www.kodpsihologa.com
KRATAK SAŽETAK
Toggle
Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.