Kako umanjiti zabrinutost i nositi se sa nesigurnošću života

Težnja za sigurnošću i opsesivno traganje za istom u prilično nesigurnom svetu je danas postao jedan od vodećih problema sa kojima se savremeni čovek suočava. Usled nemogućnosti da se toleriše nezivesnost, odnosno da se nema kontrola nad svakim aspektom svog života, ljudi počinju da se osećaju anksiozno, nestrpljivo, puni nervoze i strepnje. Najčešće se nove situacije, vide na jedan vrlo preteći način i traga se za tim kako ih izbeći.

Nove situacije, one koje nisu ”ušuškane” sa svih strana i proverene iz više izvora, izazivaju nesigurnost i sumnju. Ljudi koji ne vole nesigurnost i kojima trebaju garancije često govore da moraju biti sto posto sigurni; da ne isključuju postojanje šanse da nešto krene po zlu; da ne mogu da funkcionišu pod pritikom neizvesnosti; da moraju znati šta ih čeka i td. U stanju su čak i da kažu da bi lakše podneli siguran poraz, nego nesigurnu pobedu. Na ovaj način zapravo se održava nešto što se naziva hronična zabrinutost.

Briga nije ništa više do bespotrebno preopterećivanje uma potencijalnim ishodima. Neki od ovih ishoda se nikada, ali nikada neće dogoditi. To je ono što sa sigurnošću možemo znati. Istraživanja pokazuju da oko 80% naših briga spada u kreativnu fikciju i da se nikada ne obistine. Ipak, i pored toga ljudi opet brinu. Zašto? Iz dva razloga: prvo jer su navikli na ovakav vid funkcionisanja, ma koliko bio štetan, poznat je. Drugo jer imaju uverenje da ih briga zapravo priprema za sve ono što se može potencijalno desiti.

Zabrinutost zapravo predstavlja način predviđanja života kako bi se izbegla sva nepoželjna iznenađenja. Ona smanjuje osećaj neizvenosti i nepredvidivosti, ali naravno na kratko. Vrlo brzo nastavljamo ponovo po istom i zapravo se vrtimo u jednom začaranom krugu. Sve što smo uradili smišljajući potencijalne scenarije, jeste da smo utrošili naše vreme, nađe psihičke resurse i ponovo se osećamo neprijatno, jer nas realnost tera da prihvatimo neizvesnost! U tom lakšem prihvatanju neizvesnosti, koja nužno sama po sebi ne mora imati negativan karakter, mogu nam pomoći neka od sledećih pitanja.

Pokušajte odgovoriti na sledeća pitanja iskreno:

• Da li možete da budete apsolutno sigurni u vezi svega u životu?
• Kako vam je pomoglo da tražite da sve bude izvesno u životu?
• Kako vam je odmoglo da tražite da sve bude izvesno u životu?
• Da li imate tendenciju da mislite da će se nešto loše dogoditi ukoliko niste sigurni?
• Kolika je stvarna verovatnoća da će se stvari koje ste predvideli ostvariti?
• Da li postoje neke neizvesnosti u životu koje možete da prihvatite? Kako to uspevate?
• Da li znate nekoga ko se dobro nosi sa neizvesnošću? Kako ta osoba to čini?
• Zamislite život u kome sada znate apsolutno sve što će se desiti u momentu kada nešto preduzimate. Kakav bi to život bio? Da li biste bili zadovoljni takvim životom?

Traženje sigurnosti i predvidivosti je zadatak koji je usmeren na budućnost, a čovek koji živi u budućnosti propušta svoj život. On juri za nečim što bi moglo da se desi, dok sadašnji trenutak ne uviđa i tako mu promiču važne signali koji mogu uticati na donošenje odluka. Pre no što krenete sa brigom, možete i odlučiti da li uopšte treba brinuti oko toga oko čega brinete. Za to vam može sledeći dijagram pomoći: