Kratka psihološka vježba za uvećanje ljubavi prema sebi

Kruna našeg uspeha, ali i neuspeha, vrlo često leži u našem samopouzdanju, odnosno, u tome kako vidimo sebe i kakva uverenja imamo prema sebi. U prethodnim člancima, dotakli smo se o toga kako uverenja o životu i uverenja o drugima mogu da nas sabotiraju na našem životnom putu, a evo sada dotaći ćemo se toga kako uverenja o sebi to isto mogu da rade.

Jedna od prvih stvari koje radim sa klijentima prilikom razgovora ili prilikom analize ličnosti jeste provera toga kako vide sebe. Pitam ih jednostavno ”Ko ste vi?’ Opišite mi sebe.” Toliko jednostavno pitanje, koje vrlo često predstavlja zapravo i najteže pitanje.

Veliki broj ljudi zapravo nikada ne razmišlja ko su oni, od čega se sastoji i na čemu je zasnovan njihov identitet i koliku ulogu to kako vide sebe ima u njihovim životima i njihovim problemima. Najčešće ljudi sa niskim samopouzdanjem imaju poteškoća da se opišu, ili poteškoća da kasnije u razgovoru navedu neke svoje kvalitete. Ovo je ujedno i momenat suočavanja, jer mnogi dožive neprijatnost da se suoče sa tim da misle dosta loše o sebi samima.

Negovanje sebe, pohvale su gotovo strane, dok je kriticizam nešto što vrlo lako i ponekad dosta neosnovano izriču o sebi samima. Najčešće od sebe zahtevaju izuzetno postignuće, dakle, imaju nerealno visoke standarde i samo kada to dostignu, vrednovaće sebe. Dakle, vrlo često smo usmereni na uslovno prihvatanje sebe.

S druge strane, nekada na svesnom planu ne možemo da se suočimo sa tim da imamo određene nedostatke ili da smo doživeli određene psihološke povrede u detinjstvu, pa onda razvijamo kontranapad i sebe percipiramo kao najkvalitetnije, najbolje, dorasle svakom poslovnom i životnom zadatku. 

Kada nam se neki plan osujeti, onda vrlo često dolazi do velikog besa, koji je u funkciji toga da nas osvesti i suoči sa tim da smo ranjivi i da u stvari nismo dovoljno sigurni u sebe.
Sada se naravno postavlja pitanje gde je istina i kakvo uverenje o sebi treba održavati? Kao i uvek, istina je negde na pola puta, a nikako na ekstremima ovog kontinuuma.

Usmerenje na isključivo svoj negativni aspekt ličnosti dovodi do niskom samopoštovanja i hroničnog nezadovoljstva, a fokusiranje na isključivo pozitivan aspekt sebe, dovodi do maskiranja realnosti i življenja neautentičnog života, već samo održavanja slike o sebi samima što je prilično iscrpljujuće i za samu osobu, a naročito toksično u održavanju odnosa sa drugim ljudima.

U oba slučaja fokus na delove celine nas navodi na to da sebe ne doživljavamo kompletno i onemogućava nam da gradimo zdrave i funkcionalne odnose sa drugima, bez obzira da li su to partnerski ili prijateljski odnosi. Stoga je veoma važno stalno učestvovati u procesu osvešćivanja sebe i prihvatiti i one delove sebe koji nam se ne dopadaju. Samo osoba koja je celovita i druge može tako posmatrati i time stvoriti preduslov za srećan i harmoničan život.

Pokušajte i vi otkriti bar za početak kako vidite sebe. Sedite na mesto gde vas neće ometati i pokušajte biti sasvim iskreni. Uzmite list papira i napišite ”Ko sam ja?”, a zatim pokušajte da date barem pet odgovora. Pišite sve što vam padne na pamet. Otkrićete na čemu se zasniva vaš identitet i napraviti brzinski skener trenutnog stanja vaše ličnosti.