Kolektivna inteligencija – Kako broj žena u timu utiče na uspeh u organizacijama

Zajedno možemo da pomeramo planine, da se nosimo sa problemima koje ne bismo mogli sami da rešimo. Osećamo se jači, samopouzdaniji, kreativniji… Ukratko, pametniji. Evolucija čovečanstva pokazuje da kolektivna inteligencija prevazilazi inteligenciju pojedinca.

Šta je kolektivna inteligencija?

Inteligencija grupe ili kolektivna inteligencija je povezana sa akcijom razmišljanja i saradnje. Inteligencija grupe se može meriti, zahvaljujući kolektivnom testu inteligencije, koji pokazuje sposobnost grupe da reši problem koji će joj se postaviti. Kolektivna inteligencija se koristi kada nekoliko ljudi zajedno radi na rešavanju problema kako bi došli do rešenja koje sami ne bi mogli da nađu. Nije bitno da li je odluka jedne ili više osoba. Ono što je važno jeste da je konstrukcija odluke mobilisala kolektivnu inteligenciju i znanje svakog člana tima. Ali biti zajedno nije dovoljno za efikasnu saradnju. Da bi bila inteligentna, grupa mora biti organizovana, mora da postoji različitost mišljenja i nezavisnost.

Uticaj žena na kolektivnu inteligenciju

U svojoj knjizi, Emil Servan-Schreiber, doktor kognitivne psihologije, ističe uticaj žena na kolektivnu inteligenciju. U knjizi “Super kolektiv, nova moć naše inteligencije” ovaj stručnjak dešifruje tajne kolektivne inteligencije i objašnjava nam kako ona može da poboljša profitabilnost kompanije ali i da spasi savremeno društvo. Takođe otkriva istinu koja će nas, žene,  oduševiti : što je više žena u radnoj grupi, to je ona pametnija! A to mi odavno znamo, zar ne? Samo nam je nedostajao naučni dokaz da bi smo to mogle i da potvrdimo.

Ova konstatcija je bazirana na naučnoj studiji koju su sproveli MIT i Univerzitet Karnegi Melon. Naučnici su 2010. pokušali da izračunaju koeficijent inteligencije grupe, odnosno njenu sposobnost da reši problem, kao što se to već radilo sa  pojedincima. Zaključili su da koeficijent inteligencije grupe nije suma niti prosek individualnih koeficijenta inteligencije osoba koje je čine, već da grupa ima sopstvenu inteligenciju, odvojenu od inteligencije njenih članova uzetih odvojeno. Samo zato što imate grupu genijalaca ne znači da će njihova sposobnost da zajednički reše dati problem biti bolja. 

Kako su naučnici došli do zaključka da što je više žena u grupi, to je ona pametnija?

Sposobnost svakog člana grupe da percipira, razume i dešifruje reakcije i ponašanja svojih sagovornika je odlučujući faktor u predviđanju nivoa kolektivne inteligencije.  Generalno, žene bolje komuniciraju, imaju bogatiju, dobronamerniju sposobnost da slušaju, sposobnost da pogode emocije drugih, da se stave na njihovo mesto, da razumeju ono što nije rečeno. Jednostavno zato što imaju razvijeniju emocionalnu inteligenciju, a tome sam već pisala, koja omogućava grupi da bolje razmišlja. One takođe umeju da ispoštuju vreme govora svakog pojedinca. Nema smisla imati grupu različitih mišljenja ako ne date svima vremena da se izraze. Naučnici su stoga procenili da žene imaju kvalitete neophodne da poboljšaju efikasnost grupe… I logično zaključili da je IQ grupe u korelaciji sa proporcijom žena. 

“Generalno, žene bolje komuniciraju”, kaze Émile Servan-Schreiber.

Zahvaljujući prisustvu žena u timovima, brže se pronalaze rešenja za probleme. Njihovo prisustvo optimizuje saradnju. Raznolikost različitih mentalnih modela omogućava da se svačije znanje zbroji, ali i da se ponište individualne predrasude, kroz konfrontaciju. U grupi razmena mišljenja, ideja i rezonovanja omogućava razvoj novih znanja.

Konkretni primeri iz stvarnog života potvrđuju ovaj zaključak naučnika. Profesor Mišel Ferari, šef opservatorije za feminizaciju kompanija, osmislio je i pratio rast “Femina”, virtuelnog portfolia na berzi. Ovaj portfolio je bio sastavljen od petnaest kompanija iz veoma različitih sektora u kojima su najmanje 35% menadžera žene. Rezultati profesora Ferarija su bili iznenađujući. Između 2006. i 2016. portfolio ovih kompanija je porastao za čak 60%!

Još jedan rezultat istraživanja pokazuje uticaj žena na kolektivnu inteligenciju ali uzima u obzir i druge faktore (godine i poreklo). Većina odluka koje donose timovi u kojima su isključivo muškarci su dobre (58%), ovo raste na 73% ako ima žena, 80% ako je starosna grupa različita i 87% ako je poreklo različito. 

Dakle, tim sa visokom kolektivnom inteligencijom bi trebao da ima članove različitog pola, generacija i porekla. Upravo ta različitost kreira snagu kolektiva. Svaki pojedinac unosi u grupu svoje bogatstvo, u smislu ženske ili muške energije, ali i kulturnog i društvenog prtljaga, i tako različitost, u svim svojim oblicima (polnim, kulturnim i generacijskim) uvek koristi Kolektivu. Nešto što će inspirisati dalju diversifikaciju timova, što može samo povećati njihovu efikasnost.