Ponekad je lepo imati neke ružičaste naočare i tako posmatrati svet. Ponekad je lepo odlutati u svet mašte i biti tamo. Mašta je važna jer nam omogućava da napravimo predah od svakodnevnice, ali se više puta pokazala i kao značajna mentalna vežba u kojoj možemo zadovoljiti na kratko svoje potrebe, povući se u svoj unutrašnji svet. Time doprinosimo mentalnom prevazilaženju prepreka ali i olakšavanju svakodnevnice.
Ipak, ukoliko smo stalno u svetovima mašte, to onda može ukazivati na jedan otpor da se susretnemo sa sobom i sa realnošću. Ti otpori se najčešće mogu ispoljavati kao različiti mentalni filteri kojima zamagljujemo sopstveni vizir i onemogućavamo racionalno mišljenje. Koliko god bila teška, realnost je jedini svet u kome aktivno živimo i kao takav treba da ostane merilo naše funkcionalnosti.
U radu sa ljudima, česti su određeni mentalni filteri kojima sebi često otežavamo život i onemogućavamo fleksibilnost i adaptivnost u svetu. Najčešći mentalni filter je tzv.”crno-belo” razmišljanje, ili kako se još naziva ”sve ili ništa” razmišljanje. Podesan primer za ovo bi bio:
”Ili će me on voleti, ili se nikada neću ni za koga udati!”
”Ili će biti ovako kako ja kažem, ili neću ni da radim ovaj projekat!”
Suština je razmišljanje u ekstremima.
Drugi mentalni filter je skok na zaključak.
”Nije mi se javio na ulici, dakle ne podnosi me, ili ima nešto protiv mene”.
Dakle, mi smo unapred zaključili o nečijoj naklonosti ili nenanklonosti, o nekoj osobi, situaciji, bez prethodne provere i na osnovu samo jednog signala, koji može i ne mora biti istinit. To bi bilo kada biste nekoga osudili za zločin, samo zato što je u to vreme bio u blizini mesta ili čak i na samom mestu, ali bez drugih dokaza.
”Gledao je dugo u mene, mora da misli da izgledam čudno.”
Donosimo zaključke o tome šta neko misli o nama, opet na osnovu vrlo labavih dokaza.
Treći mentalni filter bi bio optisivanje pozitivnog i usmeravanje isključivo na negativnu stranu. Otpisujemo sve dobre strane nas, situacije, drugih. To je čuveni scenario ‘‘Da, ali…”.
”Istina je da sam dobro održao govor, ali znojile su mi se ruke, prema tome ne možemo reći da je bio uspešni govor”.
Ili, na primer, pojedinci koji imaju anksioznost, koji dugo vremena izbegavaju neke situacije i sada konačno počinju da prevazilaze svoj problem, često kažu:
”Ma ja sam i dalje bio anksiozan, ne računa se to što sam ostao u toj situaciji!“ (a, do tada nisu mogli ni da se suoče sa istom).
Četvrti mentalni filter je preuveličavanje nekih aspekata situacije ili pridavanje prevelike važnosti nekim svojim osobinama.
”Užas je to što nemam gde da se parkiram!”
”Ako me ona odbije, to će biti totalna katastrofa!”
Poslednji mentalni filter koji sam odabrala je etiketiranje, naročito izraženo ko osoba koje imaju nisko samopouzdanje. Sebi dajemo etikete nesposobnjakovića, budale, kretena i šta sve već pogrdno može da nam padne na pamet, potpuno otpisujući sve ono dobro u nama. Sagledavamo isključivo delove celine, a ne celinu i to samo sa kritičkog aspekta.
Ovo su samo neki od mentalnih filtera kojima sebi otežavamo stvarnost i na kraju oni toliko utiču na nas da nas uvode u stanje očajanja, panike, anksioznosti, depresivnosti i sl. Vežbica za sve nas koju možemo probati jeste da pratimo svoje razmišljanje par dana i da zapisujemo kako samo razmišljali kako bismo mogli da uočimo kako mislimo i da se uvek zapitamo koliko je ovo racionalno, da li nam ovo razmišljanje služi i da li je smisleno.
Da li ste zaista budala ako ste jednom u životu doneli pogrešnu odluku? Ili da li zaista ne zaslužujete pohvalu ako ste dugo vremena imali strah od otvorenog, pa sada jednom konačno izašli i osetili u toj situaciji bar malo anksioznosti? Vežba je načinila majstora, sagledajte sebe kao biće, a ne kao osobu koja manifestuje isključivo jednu svoju osobinu. Vi ste biće i to uvek nosite sa sobom.
O Autoru
Andjelija Simic
Psihoterapeutkinja Anđdjelija Simic, masterirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno Emotivno Bihejvioralne Terapije, na Albert Ellis Institute (New York). Završila je kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders, pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke Psihološke Asocijacije). Učesnik je brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja Konstruktivista Srbije. Iskustvo je sticala volontirajući u Dečijem Selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, te kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj je edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Andjelijine psihološke savjete možete čitati na njenom blogu www.andjelijasimic.com. Njen pishološki podcast možete slušati na Soundcloud. Za sva pitanja i upite za savjetovanje uživo i online (putem Skype-a) možete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com ili na web stranici www.kodpsihologa.com
Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.