U jednom od prošlih članaka sam pisala kako nas neka naša uverenja, koja su nekada data svesno, a nekada potpuno podsvesno, rukovode u tome kakav će nam život biti. Ona doslovno iscrtavaju naš životni put i oblikuju mnogobrojne situacije. Premda postoji jedan deo oko nas na koji ne možemo izvršiti uticaj i pripada faktoru sreće, veliki deo naših akcija zapravo je uslovljen time kako mi posmatramo svet, sebe i druge ljude. U današnjem članku ću se osvrnuti na uverenje kako vidimo druge ljude.
Kada se rodimo, mi smo jedna prilično neoblikovana masa u psihološkom smislu. Nismo tabula rasa i prazan list papira, jer nosimo genetički materijal svojih predaka i različite uticaje iz prenatalnog doba, ali dosta toga je suštinski neoblikovano i krajnji razvitak zavisi od uticaja sredine i uticaja vaspitanja naših najbližih.
Prolazeći kroz različite razvojne faze i u skladu sa tim kako se odgovara na njegove potrebe, dete formira uverenja o tome kakvo je ono i kakvi su drugi ljudi, kakav tretman da očekuje. Sa tim kasnije odrasta i teži da te pretpostavke o svetu potvrdi. Nekada ove pretpostavke može i opovrgnuti ukoliko dolazi u dodir sa vrlo različitim iskustvima i životnim situacijama, u odnosu na one na koje je naviknuto.
Uverenje o drugima koje najčešće može da nas blokira na našem ličnom putu jeste uverenje da bi drugi ljudi morali da se ponašaju prema nama na određeni način i da nam nešto duguju. Zašto je ovo blokirajuće uverenje?
Kroz održavanje ovog uverenja mi zapravo naš život, naša emotivna stanja predajemo u ruke drugih ljudi oko nas. Mi im zapravo nagoveštavamo da su oni ti koji kontrolišu naš život. ”Ti moraš da se tako i tako ponašaš”, ”Opet si me TI iznervirao”, ”Kako smeš to da mi radiš”… I slično. Ljudi smeju sve da rade i mogu sve da rade.
Nažalost, ljudi rade čak i najgore stvari (koje jesu zakonski regulisane i /ili etičkim principima), ali suštinski svako na ovoj planeti predstavlja sebe. Mi se ponašamo i reprezentujemo sebe i ne radimo nešto jer mi shvatamo šta znači značenje dela, a ne zato što negde piše da se ne sme raditi. Vidite da negde piše da se nešto ne sme raditi, pa ljudi ipak rade. Dakle, rade zbog sebe.
S druge strane, ukoliko kažemo da je nas neko iznervirao, dakle, direktno dajemo kontrolu toj osobi da nas ”navije” kao lutku na ponašanje ili emotivno stanje koje njoj odgovara. U ovoj situaciji, održavajući ovo uverenje mi zapravo blokiramo sebe i svoj slobodni duh od daljeg razvitka, a uskraćujemo sebi i lične slobode. Postajemo slabi i odličan teren za manipulaciju.
Mentalna snaga je da pokušamo razumeti postupke druge osobe (ne opravdavati, već razumeti) ali bez sabotirajućih emocija, dakle bez besa, bez depresivnosti, razjarenosti, anksioznosti… (u ekstremni slučajevima, ove emocije su očekivan odgovor, ali pričam o većini naših životnih svakodnevnih situacija. To su emocije koje ukazuju da nešto drugo postaje jače od vas i da vas preplavljuje, da nemate kontrolu nad tim. ). Priznajem da ovo zahteva mnogo vežbe i ličnog samorazvoja, ali ako želite rezultate ne možete to napraviti u roku od jednog dana.
Kako pomoći sebi?
U radu sa ljudima uvek naglašavam-prvi i značajan stepen promene je biti svestan šta ti se dešava i zašto ti se dešava. Deluje naivno, ali veliki deo našeg tereta ode kada razbistrimo situaciju.
Drugi stepen te promene jeste prihvatiti da ste u određenom trenutku bili slabi i dozvolili da druge osobe na jedan posredan način upravljaju vama, usled vaših očekivanja da se nešto mora ispuniti i da vas drugi ljudi moraju tretirati onako kako želite. Dakle, prihvatanje situacije. Krivljenje sebe ne vodi baš nikuda. Ako vam baš treba, možete to da učiniti u nekom kratkom vremenskom intervalu (neki ljudi se osećaju katarzično posle samosažaljevanja, pa je u tu svrhu u redu to dozvoliti sebi).
Nakon toga, prihvatanje tih emocija (nikako gušenje) uz razradu šta se dešava ovde i sada i uz razradu racionalnih životnih alternativa, počnite to da primenjujete u najmanjim životnim situacijama.
Ovo ne znači da nikada nećete biti nezadovoljni, ali ćete kroz ovo naučiti da posmatrate ljude, da im ne prilazite ostrašćeno i da samim tim uvidite koje je njihovo pravo lice i da na vreme formirate realistična očekivanja. Kada imate realistična očekivanja, razočarenja su ređa i živite u miru sa sobom. To omogućava da povratite svoju mentalnu snagu i vi budete ti koji aktivno vodite život, bez straha.
Kratka psihološka vežba
Razmislite i nastavite nizove sa onim što vam prvo padne na pamet:
Drugi ljudi su…
Trebali bi da…
Drugi moraju da me…
Kada nekoga upoznam odmah…
Očekujem da drugi ljudi…
Na osnovu ovoga možete sami izvršiti brzi sken i videti vaše trenutno stanje u pogledu uverenja ka drugima. Napravite odmah racionalne odgovore.
Ukoliko želite da detaljnije upoznate sebe, možete se javiti na individualne konsultacije, uživo u Novom Sadu ili preko Skajpa ili naručiti vašu analizu ličnosti, koja skenira vaše snage i blokade i omogućava vam da detaljnije sagledate sebe. Analiza ličnosti vam kasnije omogućava rad na sebi po ekskluzivnoj, povlašćenoj ceni. Za više informacija o detaljnoj analizi vaše ličnosti, uživo ili online kliknite na ovaj link.
O Autoru
Andjelija Simic
Psihoterapeutkinja Anđdjelija Simic, masterirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno Emotivno Bihejvioralne Terapije, na Albert Ellis Institute (New York). Završila je kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders, pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke Psihološke Asocijacije). Učesnik je brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja Konstruktivista Srbije. Iskustvo je sticala volontirajući u Dečijem Selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, te kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj je edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Andjelijine psihološke savjete možete čitati na njenom blogu www.andjelijasimic.com. Njen pishološki podcast možete slušati na Soundcloud. Za sva pitanja i upite za savjetovanje uživo i online (putem Skype-a) možete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com ili na web stranici www.kodpsihologa.com
KRATAK SAŽETAK
Toggle
Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.