Emocionalno prejedanje – Da li jedete svoje emocije

Zdravlje. Toliko se danas priča o zdravlju i o načinima kako možemo da ga očuvamo. Jedan od aspekata na koji se danas dosta obraća pažnja svakako jeste fizički izgled i ishrana. O uticaju medija na sliku svoga tela govoriću u nekom od narednih članaka, a sada će biti nešto više reči o tome šta zapravo jedemo.
”Ti si ono što jedeš’, česta je izreka koja se može čuti i odnosi se na vrstu hranu koju unosimo u svoj organizam. Međutim, da li uvek jedemo samo hranu ili nekada jedemo i svoje emocije? Svi smo u životu iskusili da emocije mogu ostaviti trag na našem telu, pa i na apetitu.

Mnogi ljudi koji su skloni da iskuse emocije tuge, žaljenja, depresivnosti, imaju varijacije sa kilažom, pa u zavisnosti od njihove fizologije, neki dobiju, a neki izgube kilograme. Također, u nekim dobima života imamo žudnje za određenim ukusima i određenom vrstom hrane koju možemo povezati sa onim šta je zastoj u našem životu.

Ako nam treba jaka i masna hrana, onda možemo da se zapitamo da li nam u životu sve nekako teško ide, pasivni smo i treba se malo zauzeti za svoja prava, ili ”podmastiti” život da bi išlo glatko? Ili ukoliko nam je potrebno nešto slatko, moguće je da nam nedostaje energije i treba nam neki eksterni podizač raspoloženja?

Iako neki od ovih zaključaka deluju naivno, zapitajte se zašto baš ta određena vrsta hrane i ima li ona veze sa nekim vašim sadašnjim i kakva je veza za željenim stanjem? Ipak, ono što je važno prepoznati jeste da li jedete onda kada ste zaista gladni, ili jedete i svoje emocije?

Zašto je ovo važno? Zato što se od emocionalnog jedenja brže gojimo, skloni smo većim porcijama, nezdravijim oblicima hrane i manje smo zadovoljni svojim izgledom.

Ne moramo da sledimo najnovije trendove, da strogo sledimo šta kaže indeks telesne mase, ili se ugledamo na top modele, ali je važno da imamo optimalan broj kilograma i da smo kada se pogledamo u ogledalo zadovoljni našom estetikom, onim što vidimo i da je to u rasponu u kome naše zdravlje nije ugroženo.

Pored hemijskih oblika zavisnosti, zavisnost od hrane se smatra sledećim najčešćim oblikom zavisnosti i težim čak i od nekih hemijskih oblika. Zašto?

Pre svega jer je hrana potrebna da biste živeli, a ona je vaša ”droga”, dok alkohol, heroin, kokain nisu da bismo opstali. Kao i kod svake vrste zavisnosti, hranom se u ovom slučaju pravi barijera između onoga šta zaista osećamo, štitimo se jer je ono što osećamo nekad bolno i teško se suočavamo, pa nam treba momentalno osećanje zadovoljstva.

Dakle, važno je da budemo zadovoljni svojim izgledom, jer je fizički izgled važna komponenta našeg samopouzdanja. Stoga, trebamo naučiti kako prepoznavati fizičku a kako emocionalnu glad? Pogledajte u ovom videu.