U današnje vreme bes i agresivnost čini se da postaju sve češći problemi, a možda ih više i ne nazivamo problemima već i načinima adaptacije. Današnji život i način na koji su posložene životne vrednosti i principi, sve više teraju ljude da u sebi razvijaju jedan agresivniji način kako bi se izborili za svoja prava i mesto. Iako se zalažem za to da trebamo uvažiti svoje potrebe, vrlo lako se može preći granica između borbe za svoja prava i agresivnosti, iz prostog razloga jer smo skloni da se povinujemo uticajima mase. Ipak, postavlja se pitanje zašto imamo toliko besa danas i da li je bes koji osećamo uvek zaista i samo bes ili nam šalje neku drugu poruku?
U psihologiji i psihoterapiji trenirani smo da razmišljamo da je sve relativno i da može biti predstavljeno simbolički, odnosno, da ispitamo da li iza nekih emocija i razmišljanja može stajati i nešto drugo do očiglednog.
Bes predstavlja nefunkcionalnu emociju, koja se javlja kada zahtevamo da su se drugi, svet ili mi sami prema sebi, trebali ophoditi onako kako mi vidimo da nešto treba. Dakle, reakcija je na osujećenje naših potreba. Mogli bismo reći da je bes odraz naše mentalne nefleksibilnosti i izrazitog zahteva da bude onako kako smo mi zacrtali. Bes je zapravo odraz naše nemoći da stvari promenimo i prilagodimo sebi i ukazuje da trpimo bol zbog osujećenosti, a iza jakog bola obično se krije nešto što ne možemo da podnesemo, sa čime ne možemo da se nosimo.
S druge strane, imamo funkcionalnu emociju ljutnje, gde imamo takođe osujećenje naše potrebe, ali i razumevanje zašto je došlo do naše reakcije. U neku ruku, mogli bismo reći da nas ljuti ista stvar, ali smo sposobni da na funkcionalniji način izrazimo svoje potrebe, da razumemo potrebe druge strane i uopšteno rečeno, mentalno smo fleksibilniji. Bes ne poznaje fleksibilnost i dela po principu sada i odmah, odraz je našeg primalnog dela, ida, i teži isključivo zadovoljenju.
Šta sve u sebi bes može da krije?
Sem očiglednog i spolja očevidnog, što je obično ljudima lako dostupno, na terapiju često dolaze ljudi koji ukazuju da ih sve i svašta nervira, razbesni, da puknu za sitnicu, da su razdražljivi i uopšte čini se da je jedina emocija koju prepoznaju i doživljavaju bes.
Evo nekoliko poruka i smernica šta nam sve naš bes može poručivati:
1. Bes može biti odraz težnje za promenom, koja je u konfliktu sa strahom od iste. U ovom slučaju bes se ispoljava ka drugima, ali je zapravo okrenut ka sebi (”Besan sam jer ja želim, a ne mogu da promenim”), najčešće usled straha da se preduzmu neke aktivnosti i uviđanje sopstvene slabosti.
2. Bes može biti reakcija na stvarno stanje stvari, gde promena realnosti zaista nije moguća i nastaje usled teškoće da se prihvati ista, odnosno bes je ovde zapravo kanal za stanje depresivnosti (npr. gubitak odnosa, gubitak osobe i sl.).
3. Bes kao odraz nepoštovanja svojih potreba, gde smo stalno na usluzi i previše drugima, a ničim ne pokazujemo da nam to zaista i smeta, u ovom slučaju bes je takođe način da iskomuniciramo sopstvenu depresivnost.
4. Bes može biti odraz duboke težnje za bliskošću, koja se iz nekog razloga ne ostvaruje, a gde ne imenujemo ovu potrebu, već se ostaje u ”društveno prihvatljivom osećanju”.
5. Bes kao način, doduše nefunkcionalan, da pronađemo sopstveni identitet i da uspostavimo granice.
Kako se nositi sa besom?
Prva pomoć je ne dozvoliti da bes iskulja iz vas i time potencijalno ugrozite i sebe i druge, ovde mislim prevashodno na napade besa. Na prve naznake besa, bolje je povući se dok talas ne prođe, a zatim u miru analizirati zašto smo zapravo bili besni i onda tu potrebu iskomunicirati sa sobom ili sa drugima.
Ako smo već dozvolili da naš bes eskalira, u redu izviniti se osobi za neprijatnost koju smo svojim besom priredili (čak iako je naš bes bio opravdan, samo njegovo izražavanje može biti prilično neprijatno iskustvo).
Bes svakako ne treba ignorisati niti potiskivati, već aktivno raditi na tome da se prepozna njegov koren i uzrok, da se imenuje stvarna potreba koju imamo kako bismo mogli da budemo mentalno fleksibilniji i spremniji na životne izazove.
Ukoliko želite da otkrijete svoje blokade i bolje razumete i svoju ličnost i svoj bes uvek možete uraditi analizu ličnosti (kliknite na ovaj link za više informacija) ili zakazati konsultaciju (kontakt u biu) gde ćemo se detaljno posvetiti samo i isključivo vama i istraživanju vaših psiholoških potreba, kao i pronalasku funkcionalnih načina da ih zadovoljite.
O Autoru
Andjelija Simic
Psihoterapeutkinja Anđdjelija Simic, masterirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno Emotivno Bihejvioralne Terapije, na Albert Ellis Institute (New York). Završila je kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders, pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Americke Psihološke Asocijacije). Učesnik je brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Iskustveni seminar logoterapije, Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj). Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja Konstruktivista Srbije. Iskustvo je sticala volontirajući u Dečijem Selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, te kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji. Voditelj je edukacije iz oblasti psihodijagnostike. Bavi se individualnim psihološkim savetovanjem (uživo i online), edukativnim psihološkim treninzima, kao i treninzima iz oblasti ličnog razvoja. Andjelijine psihološke savjete možete čitati na njenom blogu www.andjelijasimic.com. Njen pishološki podcast možete slušati na Soundcloud. Za sva pitanja i upite za savjetovanje uživo i online (putem Skype-a) možete joj se javiti na e:mail: andjelija299@gmail.com ili na web stranici www.kodpsihologa.com
KRATAK SAŽETAK
Toggle
Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.