Ženska duhovnost i žensko liderstvo – Zašto nam je potreban rad sa arhetipovima boginja SADA

Poslednjih godina intenzivno radim sa ženama na buđenju arhetipova boginja u našoj kolektivnoj svesti, ne samo kao pukog istraživanja arheologije ženske duše, već prvenstveno zbog toga što nam je, u ovom trenutku modernog neoliberalnog patrijarhata u raspadu, neophodno da prikupimo sve svoje resurse, da bismo pronašle svoj novi put u 21. veku.

Za razliku od tradicionalnog feminizma, koji ljutito upire prst u muškarce, mi nastojimo da ojačamo ženske vrednosti u sebi, ne samo za sopstvenu dobrobit, već i da bi time, na najbolji način bile doprinos svetu u kome živimo.

Putokaz nam je nova ravnoteža i sveti brak (hieros gamos) zdravog muškog i ženskog principa u nama (i u muškarcima i u ženama), koji bi, svojim vrednostima života, saradnje i negovanja bio protivteža malignim posledicama milenijumskog slavljenja dominacije, pokoravanja i kontrole. Taj sistem je držao u podčinjenosti ne samo žene, već i muškarce, koristeći njihovu životnu energiju za ropski rad i ratovanje.

Sve više sam svesna da je ovaj rad mnogo više od individualnog psihološkog rada u zaštićenom ambijentu sestrinskih krugova – to je i velika kolektivna katarza, pročišćavanje predačkih rana, skidanje velova vekovnih obmana i inicijacija u novu žensku snagu, mudrost i suverenitet, koji nose u sebi tračak svetlosti i nade. Pre nekoliko godina je Dalaj Lama rekao da će zapadna žena spasiti svet – ona je osvojila osnovne političke i ekonomske slobode, pravo glasa, finansijsku samostalnost i uz pomoć samorefleksije i dubokog isceljenja, može da ponudi nove modele odnosa svojoj deci, porodici i zajednici. Mnoge žene su, nažalost, shvatile emancipaciju kao hipertrofiju muškog principa u sebi i upustile se zdušno u stare patrijarhalne igre moći i kontrole, vrlo često na sopstvenu štetu, u krajnjem ishodu.

Ženski krugovi i duhovnost boginje danas cvetaju širom sveta i zahvaljujući njima reč boginja za mnoge više ne zvuči jeretički. Ali, popularizacijom, ova reč je delimično i profanizovana, njome se često označava moderna, samouverena, trendy žena. Boginja je mnogo više od toga i to je moja današnja tema.

Mit o zlatnom dobu čovečanstva, u kome su ljudi živeli u skladnim, prosperitetnim zajednicama, u balansu sa prirodom, jedan je od temeljnih mitova u ljudskoj psihi. Ponosna sam što potičem sa tla, na kome je pre više od 7000 godina postojala civilizacija, koja je, sudeći po svemu što o njoj znamo, najbliža tom idealu. Ona se prostirala od Alpa do Crnog mora, od Karpata do Jadrana i poznata je kao podunavska ili vinčanska (po jednom od njenih centara) ili, opet, kao stara ili Prva Evropa (ime koje joj je dala arheologinja Marija Gimbutas).

To je bila matricentrična kultura (ne govorim o matrijarhatu, jer su ove zajednice bile, zapravo, u prvom redu, egalitarne), na šta ukazuju hiljade ženskih statueta sa velikim očima i često raširenim rukama, u pozi, kakva se mnogo kasnije sreće i kod boginja Krita, Mesopotamije i Egipta, kao i bogorodice po brojnim pravoslavnim hramovima. Vinča je bila kultura izobilja, proizvodili su viškove hrane, trgovali na velikim prostorima, živeli u udobnim kućama, građenim po standardima sličnim savremenim ekološkim kućama, nosili divne tkanine i nakit, razvili prvu svetsku metalurgiju i pismenost. Pa ipak, ova razvijena kultura nije poznavala ratove i druge forme organizovanog nasilja, gradove i naselja nisu opasivali zidinama, a eksploatacija, porobljavanje i život od tuđeg rada nisu se smatrali dostojnim čoveka.

Ovo matricentrično društvo je, očigledno, imalo drugačiju svest i duhovnost, koja je ljudsku inteligenciju i kreativnost usmeravala ka stvaranju visokog kvaliteta života svih pripadnika zajednice. Rekonstrukcija njihove duhovne vertikale mogla bi da nam posluži kao inspiracija i blueprint u zamišljanju alternativa sistemu, koji mi sve više liči na zahuktali voz, koji samo što nije izleteo iz šina. Umesto toga, imamo izostavljanje ili marginalizovanje stare Evrope po udžbenicima istorije, koje stvara slepu mrlju u našoj svesti i utisak da su prve velike civilizacije (Mesopotamija, Egipat) nužno morale bile robovlasničke, patrijarhalne, ratničke, eksploatatorske. Čitava kasnija istorija opisuje igre dominacije i subordinacije, gramzivosti, pohlepe, ‘svetih’ ratova, besomučnog iskorišćavanja prirode koja je naša majka i stanište, nepoštovanja tela, žene, života, ustrojstvo društva i duhovnosti po principu piramide, što nas je danas dovelo do neprevaziđene koncentracije bogatstva u rukama malobrojnih, pohlepe za moći i kontrolom, bezobzirnosti, korupcije, izolacije pod plaštom individualizma.

Zaborav velike boginje majke, naših korena, istorije, predaka zahvaljujući kojima smo tu, iskorenjivanje iz sopstvenog tela i njegove mudrosti i prepuštanje kontroli uma koju provode masovni mediji, čini nas slabima. Izolacija od prirode, drugih ljudi i zajednice snižava naš biološki i duhovni imunitet i čini nas spremnim da se odreknemo svog ljudskog suvereniteta i prepustimo svoju sudbinu bezličnim sisitemima, kojima do našeg života i dobrobiti nije nimalo stalo.

Velika Majka, priroda, nosi u sebi princip spontanosti, slobode, samoorganizacije i diversiteta – raznolikosti ljudi, biljnih i životinjskih vrsta, naroda, religija, društvenih organizacija. Tako poriv za sveopštim nadzorom i kontrolom, standardizacijom, unifikacijom, koji su u osnovi globalističke ideologije, možemo da vidimo kao negiranje mudrosti majke.

Majka voli svu svoju decu, takvu kakva su i nikada ne bi istrebila deo svoje dece, po modelu neke eugeničke i maltusijanske ideje. Tehnika kao kreacija ljudske inteligencije bi trebalo da je samo pomoć izobilju majke zemlje, a ne sredstvo kontrole nad ljudima odozgo. Na kraju, majka je uvek tu za nas, oko nas i u nama, kao vodič u ljubavi i svetlosti života, za razliku od koncepta nedostupnih, onostranih božanstava, koji je služio da nas drži u zavisnosti, strahu i pokornosti. Verujem da prolazi vreme gurua i velikih spiritualnih vođa, da svako ljudsko biće ima direktan pristup božanskom, jer je i sam njegov deo i da mu je za to potreban samo pogled ka unutra, poznavanje svoje duše, isceljenje trauma i pročišćavanje svega što blokira naš rast, ljubav, jasnoću i samoostvarenje.

Ženska duhovnost ima za simbol krug umesto piramide, a žensko liderstvo nalazi ispunjenje kroz služenje zajednici i njenom blagostanju.

Ovo je trenutak velikog napada na naše vrednosti, ali i trenutak velikog razotkrivanja, koji nosi u sebi potencijal da povratimo suverenitet koji smo dobili rođenjem, kao sinovi i kćeri velike majke – suverenitet nad svojim telom, energijom, emocijama, mislima. Za početak, budite budni, isključite se sa medija koji kontrolišu vaš um, birajte svesno čime ćete se okružiti, pogledajte svojim strahovima pravo u lice, osluškujte svoje životne instinkte, intuiciju, zdrav razum. 

Nađite novi nivo kontakta sa svojim telom i emocijama, sa prirodom i njenom razigranom energijom, sa suncem, biljkama, životinjama, elementima – šetajte, slušajte pesmu ptica, vodite ljubav, smejte se, plačite, dišite punim plućima, povežite se sa ljudima koji nose u sebi zdrav duh, nađite svoje polje angažovanja u zajednici sa drugima. Skinimo koprene iluzija sa kojima smo živeli, stanimo u svoju moć i ljubav prema sebi i bližnjima, tako da iziđemo iz ove civilizacijske rupe spremni, kao kraljice i kraljevi svog života.