ASERTIVNOST- Kako da budete asertivniji i samouvereniji kao žena lider

Šta me je inspirisalo da pišem o afirmaciji žena lidera? U svojoj coaching praksi sam primetila da žene lideri izražavaju svoj zahtev kroz “Kako da se afirmišem?“ ili “Kako da imam poverenja u sebe?“. One uglavnom izražavaju svoje razvojne potrebe na sledeći način :

• “Razumeti zašto ne napredujem u karijeri“
• “Kako ojačati svoj autoritet”
• “Naučiti kako da istaknem svoje veštine“
• “Kako da naučim da kažem NE“

Shvatila sam da je samopotvrđivanje/afirmacija veliki izazov za žene lidere. U današnjem profesionalnom svetu razvoj veština na svim nivoima lideršipa zahteva više slušanja i pažnje. Komptencije koje se danas vrednuju su empatija, prilagodljivost, altruizam, lojalnost, saosećanje.

Međutim, veliki broj žena još uvek smatra da im je teško da izraze svoje liderstvo iako su takozvani ženski kvaliteti favorizovani u kompanijama. Pre nekoliko nedelja pisala sam o impostor sindromu i njegovo povezanosti sa samopuzdanjem. Ali, nije dovoljno imati sampouzdanje treba biti u stanju i pokazati ga na adekvatan način u datoj situaciji. Da bi se to postiglo, da bi ste mogli da izrazite svoje samopouzdanje i ojačate svoj autoritet, važno je ovladati samopotrvđivanjem. Zdravo samopotvrđivanje nikako ne znači ratoborno ili neprimereno, agresivno ponašanje.

Prirodno reaktivno ponašanje

Znamo da je komunikacija prenos emocija i da je način na koji govorimo stvari upečatljiviji od samih reči. Naše prirodne reakcije na “stimulus” (situaciju, reč, događaj koji izaziva u nama neku čulnu, psihološku ili socijalnu reakciju) su često neprikladne naročito u profesionalnom okruženju. Jedan od razloga za reaktivna ponašanja su naše ograničavajuće misli, kao što su:

• Strah od neuspeha: ubeđeni ste da nikada nećete uspeti i da niste dovoljno kompetentni da iznesete svoje mišljenje.
• Krivica: ne usuđejete se da potvrdite svoje stavove u strahu da će se vaš sagovornik osećati loše i patiti zbog toga.
• Strah od odbijanja: ako zaista izrazite ono što želite i skinete svoju „društvenu masku“, rizikujete da vas ne vole ili ne cene.

Načini na koji prirodno reagujemo na stimulus mogu se podeliti na četiri grupe:

1) Pasivnost:

• izbegavanje, bekstvo
• nedostatak iskrenosti
• strah, anksioznost
• devalorizacija sebe
• potreba za priznanjem od strane drugih
• nervozni smeh

2) Agresivnost

• nedostatak slušanja
• traženje slabosti sagovornika
• kritike, zamerke
• ironija
• želja da pokorimo sagovornika
• preglasan govor, vika
• verbalni ili fizički napad

3) Manipulacija

• laskanje, zavođenje
• prebacivanje krivice na drugog
• preuveličavanje, izmišljotine, laži
• glumljenje iskrenosti ili prećutkivanje istine da biste dobili ono što želite (proračunato, zainteresovano ponašanje)

Ni jedno od ova tri reaktivna ponašanja nije idealno. Ono čemu treba težiti u komunikaciji sa drugima je asertivno ponašanje. To je i najbolji način da se afirmišete ali ne na račun drugih (agresivnošću, manipulacijom) već ZBOG i ZA sebe.

4) Asertivnost

Šta je asertivnost? Reč asertivnost potiče od engleskog “assertiveness”, formiranog od glagola „to assert“: afirmisati se, braniti svoja prava, svoje mišljenje. U našem jeziku najadekvatniji, po meni, prevod ovog pojma bi bio samouverenost. Biti asertivan znači biti u stanju da jasno izrazite svoja prava, želje i osećanja uz poštovanje sagovornika. Ovo se mora razumeti na adekvatan način, jer afirmisati se ne znači na bilo koji način i bez poštovanja. Tada padamo u agresivnost ili manipulaciju.

Asertivnost zahteva napor i nije prirodna, to je ponašanje koje se mora naučiti i koje podrazumeva poštovanje drugih. U komunikaciji to podrazumeva iskreno slušanje sagovornika i obraćanje pažnje na neverbalno izražavanje. Asertivna osoba nema problema da pokuša da razume mišljenja i osećanja drugih i dozvoli im da se izraze. Ona upravlja svojim emocijama i pokušava da razume emocije svojih sagovornika. Kada se izražava, čini to sa poštovanjem i bez želje da uvredi.

Asertivnost se karakteriše na sledeći način:

• izražavanje svojih ideja bez straha
• usuditi se reći ‘NE’
• aktivno slušanje
• priznanje prava drugih da se izraze
• ponašati se u skladu sa sobom i svojim vrednostima
• preuzimanje odgovornosti za svoj život
• traganje za autonomijom
• sposobnost donošenja odluka čak i onih nepopularnih

Saveti za razvijanje vaše asertivnosti

Potreban je stalan trud da asertivno ponašanje postane refleksno i prirodno. Vredno je truda jer dovodi do razvijanja samopouzdanja i samopoštovanja i poštovanja drugih. Afirmisati se asertivnim ponašanjem je jedini način zdravog samopotvrđivanja. Posmatrajte sebe u komunikaciji i postanite svesni svog ponašanja i stavova (identifikujte 4 prethodno navedena tipa ponašanja).

Identifikujte emocije koje su u vama izazvale tu reakciju. Da biste razvili svoju asertivnost, jedan od osnovnih koraka je da da slušate svoje telo i svoje emocije. Nekad je već samo svesnost o svom ponašanju i emocijama koje ga izazivaju dovoljna da nam omogući da ga korigujemo. Da biste sebe stimulisali, ne ustručavajte se da sastavljate dnevnu listu svojih pozitivnih iskustava i pobeda, posebno onih u kojima ste uspeli da se afirmišete ne upuštajući se u igre moći i poštujući osnove dobrih odnosa.

Da biste razvili svoju asertivnost, naučite da definišete SEBE, svoje vrednosti i granice što je jasnije moguće i usudite se da kažete “NE” kada vam se to čini neophodnim. Odvažnost da odbijete omogućava vam da se drugačije postavite, da poštujete sebe i da se odreknete odobravanja drugog. Primenite afirmaciju koristeći asertivno ponašanje u lakšim situacijama na početku. Zatim postepeno razvijajte asertivnost za svaku situaciju. Svaki pokušaj će podići vaše samopoštovanje i svaki uspeh – vaše samopouzdanje!